Део просторне културно историјске целине Новопазарска тврђава са старом чаршијом И комплексом око Алтун алем џамије, утврђеном за непокретно културно добро од изузетног значаја.
Линк:
Алтун Алем џамија из XВИ века, дело је чувеног неимара Муслихудина Абдулганија. Представља једну од најлепших грађевина исламског градитељства у Србији. Налази се у Улици Првог маја, којом је некада пролазила царска џада, пут према Митровици, Скопљу и Истанбулу.
Џамија спада међу једнопросторне куполне џамије са тремом. Зидови су од тесаног камена пешчара, а калота куполе од опеке. Џамија име дванаестострано минаре, зидано лепо обрађеним каменом пешчаром. Трем је двотравејни и покривен двема слепим куполама, затворен са своје десне стране зидом који представља продужетак зида главног дела џамије и уз њега је прислоњено минаре.
Минаре је дванаестострано и изграђено као и трем од квадера пешчара. Високо подножје минарета украшено је при врху фризом слепих аркадица и прстенастим венцем. Испод шерефета исклесана су три реда сталактитних украса. Пластична декорација је мало заступљена у ентеријеру, али је има на базама и капителима стубова и парапетним плочама шерефета. Мотив кристаластог саћа налази се по ободу декоративне нише у трему, а плитки фризови сараценских лукова у прстеновима купола.
По својим неуобичајеним карактеристикама за своје време представља редак споменик османлијског градитељства рано-османлијске архитектуре Брусанске школе, не само у овом крају већ и на Балкану. Концепција џамије са тремом какав је код Алтун-алем џамије, пренета је из великих османских центара, попут Једрена и Истанбула.
Архитектура Алтун-алем, као и других ѕ̌амија у Новом Пазару, моз̌е се подвести под опс̌те архитектонске карактеристике ѕ̌амија грађених на простору бивше Југославије. Од самог поц̌етка изградње примењиван је тип једнопросторне ѕ̌амије са тремом. Велики утицај на архитектуру новопазарских ѕ̌амија изврс̌иле су задуз̌бине Иса-бега Исхаковиц́а, ѕ̌амија на З̌итном тргу и хамам код којих се јасно уоц̌авају карактеристике брусанског стила: одсуство украса и обрада фасада византијским нац̌ином зидања - алтернацијом камена и опеке.
Конзерваторским радовима су на унутрашњим зидним површинама пронађени фрагменти цртежа у михрабској ниши, који би требало да представљају декоративни цитат из Курана. У ниши изнад улаза у минаре, налазио се геометријски орнамент насликан црним тушем у облику шестокраких звезда.
На џамији, споменику културе који је део просторне културно-историјске целине од изузетног значаја, у два наврата су вршени конзерваторски радови: 1970-1972. и 1985-1988. године. Реконструкцијама изведеним почетком 21. века и употребом нових материјала, цео комплекс је доста изгубио од аутентичности.
Ѕ̌амију су зидале две групе мајстора. Једни су обавили зидарске радове на самој грађевини, док су минаре, облагање фасаде трема и пластиц̌ну декорацију урадили мајстори звани тас̌ц̌ије.
Уобичајено је било да се око лепих, особито сакралних објеката, препричавају легенде, па је тако и за Алтун-алем џамију везана једна од њих. Алтуна, Хаџира и Халима, три пашине ћерке, лепотице као џенетске хурије, рођене су и расле у Новом Пазару. Због лепоте, богатства и угледа што су поседовале ове три сестре, нико се није усудио да их запроси, »јер оне су биле рођене само за Стамбол«, за царске сараје, а не за Нови Пазар. Дани су текли, време пролазило и чинило своје, а три пашине ћерке, три лепотице, осташе неудате.
У годинама пред смрт договориле су се да своје силно богатство оставе у добротворне сврхе. Алтуна је дала средства да се изгради џамија и да носи њено име, па отуда Алтун-алем џамија. Хаџира је дала земљу за градско гробље у југозападном делу града, па се тај део тада назвао Хаџет. Најмлађа од сестара Халима дала је средства за изградњу чесме у граду и та чесма се и данас зове Халимача.
За ктитора Алтун Алем џамије сматра се Муслихедин Абдул Гани, познатији као Мујезин хоѕ̌а Ал Медини. О томе сведочи оц̌увана задуз̌бинска повеља из које се види да је он, поред објеката у другим крајевима, у Новом Пазару саградио јос̌ и мектеб у дворис̌ту Алтун-алем ѕ̌амије, три куц́е за становање имама, хан, неколико дуц́ана поред хамама и седам млинова. Градитељ ѕ̌амије није био само имуц́ан, вец́ и уц̌ен ц̌овек. То доказује његово звање – мевлана, поц̌асно звање које су носили познати уц̌ењаци и филозофи.
Алтун-алем ѕ̌амија је у архитектонском смислу убедљиво највреднија од свих новопазарских ѕ̌амија. Алтун- алем ѕ̌амија спада у ред мањих једнопросторних куполних ѕ̌амија са двотравејним тремом. Молитвени простор покрива ниска и пространа купола. Прелаз из квадратне основе у круз̌ни прстен тамбура изведен је пандантифима, ц̌ије ивице оцртавају плитки и у темену преломљени луци. Унутрас̌њи простор осветљен је са по 4 прозора на сваком од обимних зидова, осим према трему где постоји само један. У тамбуру куполе су јос̌ три прозора. Зидови су рађени у алтернацији камена и опеке и споља делимиц̌но малтерисани, вероватно на местима где је зидање било лос̌е или су врс̌ене поправке. Ти делови фасада су тако обрађени да имитирају правилно смењивање камена и опеке, које је на појединим местима оц̌увано у изворном стању. Обрада врата и прозора је без декоративних елемената, једино је камен нес̌то бољи и прецизније клесан. Венац под кровом састоји се од два реда зупц̌асто слоз̌ених опека. У ентеријеру је од тог камена исклесан једноставан мимбер и лепо профилисан оквир михраба са нис̌ом која се заврс̌ава сталактитним украсима. Махвил је постављен целом дуз̌ином северозападног зида, а изведен је од дрвета.
Време изградње Алтун-алем џамије датира између 1516. и 1528. године. Ктитор је Муслихедин Абдул Гани, познатији под именом Мујезин хоџа Ал Медини. Његово ктиторство потврђује задужбинска повеља. Основа џамије је једнопросторна куполна грађевина са двотравејним тремом наткривеним двема куполама. Овај тип џамије није карактеристичан на нашем простору, већ је утицај пренет из османских центара попут Једрена и Истанбула. Споменик је културе од изузетног значаја.
© 2025 Туристицка организација Нови Пазар. Десигн бy Агенција Група
