Налази се у насељу Ћуковац и једна је од најстаријих ѕ̌амија у граду. У документима је оц̌уван стари назив ове ѕ̌амије: Ахмед-бег или Ахмед-бег Силхадар ѕ̌амија, с̌то се вероватно односи на име њеног ктитора.
Ахмед-бегова џамија
Из турских пописа из 16. и 17. века.Под именом Ахмед-бег џамија помиње се у турским пописима из 16. и 17. века. Лејлек џамија је више пута рушена и паљена, тако да њена поправка, практично друга изградња потиче из прве половине 18. века. Из једног натписа се види да је 1881. године џамију обновио Салих-бег Беговић, син Хаџи Али-бега. Поред обнове, он је на џамији дозидао и отворени трем и у дворишту изградио мектеб. Садашња џамија подигнута је, вероватно у првој половини 18. века, када су обновљени многи, ратом оштећени, сакрални и профани објекти. Џамија је обнављана и 1891. године од стране Салих-бега Беговића, сина Хаџи Али-бега.
Име добила по родама
Клањао намаз султан Мехмед ФатихЗа ову џамију везана је легенда да је име добила по лејлецима (родама) које су код муслимана сматране светом птицом. Очувано је и предање по ком је у овој џамији, у походу на Босну 1459. године, клањао намаз султан Мехмед Фатих, што би значило да је она истовремена са Гази Иса-беговом џамијом и једна од најстаријих у граду.
Враћен је првобитни изглед
Обимни радови на реконструкцијиНа Лејлек џамији су предузети обимни радови на реконструкцији првобитног трема и статичкој консолидацији објекта. Конзерваторско-рестаураторским радовима враћен је првобитни изглед трему, који је био затворен приликом обнове из 19. века.
Некада је уз џамију постојала зграда мектеба, неколико једноставних нишана и чесма на којој је стајао натпис из 1891. године. Исламска заједница је 2001. године у дворишту изградила комплекс који је се користи у образовно-васпитне и економске сврхе. Стари мектеб је порушен, двориште поплочано, а чесма потпуно обновљена.
Архитектура
Једнопросторна куполна грађевинаЛејлек џамија је мања једнопросторна куполна грађевина, са тремом наткривеним трима малим куполама. Изнад главног, молитвеног дела џамије, приближно квадратне основе, уздиже се купола без отвора, утопљена у осмострани тамбур, а прелаз из квадратне основе у кружни облик тамбура решен је пандантифима.
Унутрашњи простор је осветљен са по три ниско постављена прозора, а на страни према трему су два прозора, постављена у доњој зони. Фасаде главног дела џамије су омалтерисане и окречене и само су оквири улазних врата и прозора изведени од обрађеног камена.
По узорима Брусанске школе
Придодата реч »хавале« испред именаГрађена је врло скромно, за разлику од других већих објеката ове врсте, изграђених по већ постојећим узорима Брусанске школе. Садашња грађевина је обнова настала у првој половини 18. века. О обнови објекта казује и придодата реч »хавале« испред имена првобитног вакифа Ахмед-бега, која је убележена у ћифлеми из 1767. године, а што у преводу значи преиначавање и преношење на другог.
ГАЛЕРИЈА
Истражи
МОЛИТВА РОДЕ - НАМАЗ ЛЕЈЛЕКА
Камена плоча на ц̌есми, има натпис на османском језику и у слободном преводу гласи:
„Онима који буду пили воду с ове чесме нека је на здравље,
А добротвору нека Алах, како је и обећао, дадне обилну награду.
И нека му опрости његове бројне гријехе. Добротвор је Хаџи Алибег-заде (Хаџиалибеговић) Салих-бег.
Писано почетком мјесеца зилхиѕ̌е 1308. године.“ (тј. између 8. и 17. ВИИ 1891.)
Лејлек џамија
Лејлек џамија, у насељу Ћуковац у Новом Пазару, једна је од најстаријих у изворима помињаних џамија у овом граду. У народу је позната као Лејлек џамија а то име потиче од лејлека (роде) птице која се код муслимана сматра уваженом, могуће светом.
Право име џамије, које је додуше оц̌увано само у документима, је АХМЕД-БЕГ или АХМЕД-БЕГ СИЛХАДАР ЏАМИЈА. То ц́е рећи да је ту ѕ̌амију градио извесни Ахмед-бег који је био силхадар, а то знац̌и службеник везира или паше задуз̌ен за чување и одржавање оружја. Он је, очигледно, био добро плаћен за посао који је обављао па је био у могућности да изгради џамију.
Од те првоизграђене џамије могла је бити старија само Гази Иса-бегова џамија које више нема, а која је грађена пре шездесетих година XВ века и која се сматра првом сакралном османском грађевином Новог Пазара. Из тих година је највероватније и Лејлек џамија. Постоји чак и предање по коме је султан Мехмед Фатих, у свом походу на Босну, клањао намаз 1459. године, у Лејлек џамији у Новом Пазару.
