Манастир Ђурђеви ступови, још један од бисера српске средњовековне државе на Listи Светске баштине УНЕСЦО-а, изграђен је на брду изнад данашњег Новог Пазара, у тзв. Старом Расу. Припада најстаријим српским манастирима. Овај, по много ц̌ему посебан храм, подигао је Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог з̌упана (изградња је заврс̌ена 1171. године), а црква је осликана око 1175. године.
Задужбина великог з̌упана
Стефана НемањеОвај, по много ц̌ему посебан, храм подигао је Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог з̌упана (изградња је заврс̌ена 1171. године), а црква је осликана око 1175. године.
Светска културна баштина
Под зас̌титом је УНЕСЦО-а.Налази се на репрезентативној УНЕСЦО-вој Listи Светске културне и природне баштине.
Данас је манастир великим делом обновљен. Крајем деведесетих година у манастир су се вратили монаси, након ц̌ега је уследила велика акција обнове у коју су се укљуц̌иле бројне познате лиц̌ности – глумци, певац̌и, спортисти...
300 година рус̌евина
Данас манастир обновљенМанастир Ђурђеви ступови је запустео 1689. године, након Аустро-турског рата, када је последњих 16 монаха који су ц̌инили братство напустили манастир и пред Турцима побегли на север. Током наредна два века Ђурђеви ступови су постали рушевина која се све више распадала под утицајем атмосферилија и вандалског понашања. Након отприлике 300 година, Ђурђеви ступови су почели да се обнављају а обнављају се и данас.
Две куле - столпа
Посебном знац̌ајО посебном знац̌ају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан полоз̌ај на самом врху истакнутог узвис̌ења, као и особена архитектура цркве светог Ђорђа са две куле-столпа / ступа који су дали каснији назив и цркви, и манастиру - Ђурђеви ступови.
Фреско сликарство ступова
850 година постојањаИгуман манастира светог Ђорђа имао је истакнуто место у з̌ивоту цркве. Он је из Срема, где је з̌ивео, пренет у манастир светог Ђорђа и ту сахрањен 1316. године. С обзиром да је изграђен на крунским поседима династије Немањиц́а, располагао је знатним властелинством.
Други ктитор манастира био је краљ Драгутин који је доградио манастирску цркву и осликао њену припрату.
ГАЛЕРИЈА
ФРЕСАКА
Истражи
ЈЕДАН ОД НАЈСТАРИЈИХ МАНАСТИРА СРБИЈЕ
Ђурђеве ступове је подигао велики жупан Стефан Немања 1168. године. Они су удаљени око 4 километара северно од данашњег Новог Пазара. Ђурђеви ступови имају изузетно место у историји архитектуре XИИ века. Манастир је основан у времену одмах после битке код Пантина. Према подацима из недавно пронађеног натписа, црква св. Ђордја, као главни објекат манастира, саградјена је 1170/71.године.
Манастир Ђурђеви ступови
Налазе се на врху шумовитог узвишења које доминира панорамом Новог Пазара. Ђурђеви Ступови су подигнути око 1170. године као задужбина великог жупана Стефана Немање, одмах после пресудне битке код Пантине из које је изашао као победник над Византинцима и својом браћом. Комплекс су чинили црква Св. Ђорђа, трпезарија, конаци, цистерне и зидине са улазном кулом. Црква је добила име по Св. Ђорђу, коме је посвећена, и по два некадашња звоника (у старословенском језику – стопа, стуба). Наиме, према Стефану Првовенчаном, Немања је ову цркву подигао у знак захвалности Св. Ђорђу што га је избавио из тамнице где су га затворила његова браћа.
Једнобродни храм са троделним олтарским простором, наосом и припратом, својим спољним изгледом одаје дух романског градитељства. Спој византијског просторног решења и романског градитељства израшће у оригиналну симбиозу на чијим основама се изградио рашки градитељски стил.
Фреске, данас највећим делом оштећене, а делом пренете у Народни музеј у Београду, изведене су у најбољим традицијама комнинског стила и вешто прилагођене архитектури храма, што је посебно дошло до изражаја у куполи. Веома импресивна је слика Св. Ђорђа на коњу, која се налази изнад главног улаза у наос.
Улазна кула је доградњом апсиде на источној страни 1282/83. године претворена у капелу, коју је краљ Драгутин наменио себи за гробницу. Унутрашњост капеле је осликана фрескама историјске садржине и портретима првих Немањића. Такође се истичу представе четири српска државна сабора на којима су донете значајне историјске одлуке.-бриши
Као део целине Стари Рас са Сопоћанима, манастир Ђурђеви Ступови се налази на Listи Светске баштине УНЕСЦО-а од 1979. године.
Ђурђеве ступове је подигао Велики жупан Стефан Немања 1168.године.
Ђурђеве ступове је подигао Велики жупан Стефан Немања 1168.године.
Они су удаљени око 4 километара западно од Новог Пазара.Ђурђеви ступови имају изузетно место у историји архитектуре XИИ века. Манастир је основан у времену одмах после битке код Пантина. Према подацима из недавно пронадјеног натписа, црква св. Ђорђа, као главни објекат манастира, саградјена је 1170/71.године
Из сачуваних докумената сазнаје се да је манастир током средњег века уживао велики углед.
Положај манастира и облик терена где је саграђен имали су извесног утицаја на изглед и распоред манастирских грађевина. Манастир је опасивао обимни зид дебљине око 1 метар. Остаци свих постојаћих манастирских грађевина не потићу из времена осниваца манастира. Савременици цркве као најстаријег објекта су цистерна са бунаром, трпезарија на јужној страни и највећи део обимног зида. Манастир је знатније обновио, краљ Драгутин, када је улазнакула претворена у капелу и када је главна црква пртрпела незнатне измене. Том приликом је изградјена нова трпезарија источно од цркве. У то време, а и касније, настале су још неке промене у структуре комплекса, које се не могу у потпуности дефинисати и хронолошки определити.
Унутрашњи зидови цркве украшени су фрескама око 1175. године, које су очуване само у фрагментима. Један део фресака пренешен је у Народни музеј у Београду. Тематика и распоред фресака, углавном, одрађавају искуства времена у коме су настале.
Живопис је рад добрих цариградских мајстора са развијеним осећањем за равнотежу и усклађеност маса и бојених површина, који се стилски везују за нешто старије фреске. Зидно сликарство цркве св. Ђорђа је редак пример смишљено конципиране идеје унутрашње декорације у пуном складу са постојећим архитектонским оквиром храма. Јако настрадале фреске из 1282/83.године у прпрати цркве, чије је сликање платио краљ Драгутин, дело су истих мајстора који су украсили капелу.
Уз ликовне и иконографске вредности фресака у припрати, особити историски зачај имају зидне декорацији у капели. Поред портрета Стефана Немање, Стефана Првовенчаног, краља Уроша И, краљице Јелене, краља Драгутином са сином Владиславом и женом Кателином, краља Милутина и његове жене Јелене, истичу се фреске четири српска државна сабора на којима су донете значајне одлуке.
Аутори ових фресака, пореклом Грци, даровити мајстори који су изразите присталице зрелог пластичног стила XИИИ века. На основу очуване документације и података од којих се дошло истраживањем, завод за заштиту споменика културе из Краљева, по пројекту арх. Јована Нешковића, извршио је делимичну обнову цркве св.Ђорђа и обимне археолошке и конзерваторске радове у комплексу. У најскорије време направњен је план који је у пројекту за обнову манастира Ђурђеви ступови.
Манастир је напуштен крајем XВИИ века за време аустриско-турских ратова када се неке манастирске зграде страдале у позару. Приликом грђења Новопазарске тврдјаве у XВИИИ веку употребљиван је камен са Ђурдјевих ступова, али је заузимањем црквених власти употреба камена у ове сврхе обустављена.
У XИX веку, према сведочењу путописа и хроничара, главна црква је била у великој мери порушена. Већа разарања црква је доживела 1912. у борбама за ослобођење Новог Пазара од Османлија као и 1941. када су манастир и црква коришћени као мајдан за изградњу немачких утвђења.
На основу очуване документације и података од којих се дошло истраживањем, по неким обликама, архитектура цркве представља јединствено решеље у српској архитектури средњег века. То је једнобродна грађевина, чији је унутрашњи простор подељен на олтарски део, централни подкуполни простор и припрату. Црква је схваћена као централна грађевина при чему је простор са куполом добио доминантан значај. Олтарски простор има троделну апсиду, а централни правоугаони простор са северне и јужне стране је проширен вестибилима. Припрату, засведену полуобличастим сводом, са северне и јужне стране, фланкирале су две високе куле (ступови-по којима су Ђурђеви ступови и добили име), које су са снажно развијеном куполом чиниле складну равнотежу.
