На западном ободу долине реке Рашке, поред самог извора реке, међу високим и неродним брдима, с претећим каменим литицама, краљ Урош И (1243-1276) је, по угледу на славне претке, подигао себи гробну цркву посвец́ену Светој Тројици. Назив “Сопоћани” манастир је добио по старословенској речи “сопот”, што значи извор.
https://www.youtube.com/watch?v=OFwsGCfbZnM
Манастир
СОПОЋАНИ
Споменичка целина Стари Рас са Сопоћанима уписана је на УНЕСЦО-ву Listу Светске баштине 1979. године
Плаy Видео
Брисес Романицки стил
Рашка школаПо архитектонској замисли црква припада рашкој градитељској школи. Манастирска црква Св. Тројице представља тип једнобродне базилике са кубетом и пространом олтарском апсидом, а касније је дозидана припрата са високом кулом са звоником. Црква је зидана тесаном сигом, са елементима који указују на романски начин градње.
Светска културна баштина
На листи УНЕСКО-аМанастир је, у оквиру целине Стари Рас са Сопоћанима, уписан у Listу Светске културне и природне баштине УНЕСЦО-а 1979. године. Сопоћанске фреске, настале у другој половини 13. века, представљају врхунац једног класичног стила чије су основне категорије биле хармонија и лепота.
Године рушења
Фениксов летДвадесети век Сопоћани су дочекали у врло лошем стању. Видљивих остатака манастирских зграда једва да је било, а црква је деловала крајње оронуло. Купола је била до пола срушена, а сводови над наосом и нартексом су били урушени. Ништа боље нису изгледали ни егзонартекс и звоник.
XИИИ век н.е.
Црква Св.ТројицеСопоћани су настали највероватније између 1263. и 1268. год. Од некада већег манастирског комплекса који је сачињавало више грађевина (трпезарија, конаци и сл.) до данас је очувана црква Св.Тројице, чији је садашњи изглед плод делимичне обнове из времена 1926-1929. год.
Сопоћанске фреске
Монументални изразЖивопис цркве убраја се у најимпресивнија остварења византијског фреско-сликарства, који на монументалан начин дочарава личности и догађаје из хришћанске историје. Сопоћанске фреске, настале у другој половини 13. века, представљају врхунац једног класичног стила.
Краљ Урос̌ И и млади краљ Драгутин пред Богородицом с Христом, припрата истоц̌ни зид
Црква је једним делом срушена међутим, ипак су сачуване фреске изузетне лепоте и вредности које представљају врхунац српског и византијског царства.
ГАЛЕРИЈА
ФРЕСАКА
Истражи
БИСЕР ХРИШЋАНСКЕ АРХИТАКТУРЕ
Манастир је, у оквиру целине Стари Рас са Сопоћанима, уписан у Listу Светске културне и природне баштине УНЕСЦО-а 1979. године.
Живопис цркве убраја се у најимпресивнија остварења византијског фреско-сликарства, који на монументалан начин дочарава личности и догађаје из хришћанске историје. Сопоћанске фреске, настале у другој половини 13. века, представљају врхунац једног класичног стила чије су основне категорије биле хармонија и лепота.
Манастир Сопоћани
На удаљености 16 километара од Новог Пазара, на извору Рашке, налази се манастир Сопоћани.Као задузбина краља Стефана Уроша И (1242-1276) Сопоћани су настали највероватније између 1263. и 1268. год. Од некада већег манастирског комплекса који је сачињавало више грађевина (трпезарија, конаци И сл.) до данас је очувана црква Св. Тројице, чији је садашњи изглед плод делимичне обнове из времена 1926-1929. год.
Црква је једним делом срушена крајем XВИИ века у догађајима пред велику сеобу Срба, али су сачуване фреске изузетне лепоте и вредности које представљају врхунац српског и византијског царства.
По архитектонској замисли црква припада класичним решењима Рашке градитељске школе. У основи је једнобрадна грађевина која се на истоку завршава полукрузном апсидом ширине брода. Јужно и северно од апсиде су правоугаоне просторије ђаконикона и проскомидије. Централни просор на бочним странама проширен је двема правоугаоним певницама, а на зпадној страни дигнута је пространа припрата са две бочне капеле. Над средишњим делом храма уздизе се цилиндрична купола са осам прозора, која је постављена на кубичном постољу.
Својим спољашњим изгледом црква се унеколико разликује од ранијих храмова Рашке школе, пошто оставља утисак тробродне базике. Оваквом изгледу допринеле су интервенције у XИВ веку, када су затворени простори између певница и капела припрате над којима је био само свод. Крајем XИИИ века дограђена је на западној страни велика отворена спољна припрата са високом троспратном кулом-звоником на прочељу. Црква је зидана тесаном сигом са елементима који указују на романски начин грађења .
Краљ Урош И, син Стефана Првовенчаног и унук Немањин, био је вешт и способан владар. Мудром политиком утврдио је границе своје земље, сукобљавајуц́и се са суседима или склапајуц́и са њима савезе. Ојачао је моц́ владара, развио црквену организацију и утврдио култ Немање и Саве, родоначелника династије и оснивача самосталне цркве.
КРАЉ УРОШ И
(1243-1276)
Према Урошевој жељи, хиландарски јеромонах Доментијан написао је житија Светог Симеона и Светог Саве, дела која припадају највец́им остварењима српске средњовековне књижевности. Светог краља су у племенитим настојањима следили људи око њега: супруга Света краљица Јелена започела је цркву Благовештења у манастиру Градцу, грађевину складних размера у споју рашких и готских облика.
Круну духовног и културног прегалаштва тог доба представља задужбина краља Уроша – манастир Сопоц́ани.
У унутрашњости цркве, строге и једноставне архитектуре сачувана је необична занимљива и драгоцена галерија српског зидног сликарства у коме се монументални стил XИИИ века развио до врхунца.
МОНУМЕНТ АЛНОСТ ИЗРАЗА
Фреске у наосу И олтару по својим уметничким вредностима и стилским особеностима спадају међу најзначајнија остварења свога времена у Европи. Тематски и иконографски сопоћанске фреске у наосу и олтарском простору држе се утврђених образаца византисјке уметности XИИИ века.
Засноване на једноставном и сазетом приказу великих празника, одабраних догађаја из Христовог живота, и појединачних фигура светитеља, фреске у централном делу храма теже ка монументалност и кохерентност израза проистеклом из дубоке приврзености идеалима непролазне и вечите античке лепоте.
Сопц́ански храм посвец́ен је Светој Тројици и изграђен у духу раније српске архитектуре – својом основом и простором скоро дословнопонавља Жичу, али је и надмашује величину и висину. Сопоц́анска црква, зидана правилним слагањем квадара од сиге, има изглед тробродне романичке базилике, са масивним куполом над средишњим делом наоса и високим звоником на западној страни.
РАШКА ШКОЛА
Романски начин грађења.
Грађевинска је строгих облика, упечатљивих обриса и простране, добро осветљене унутрашњости. Једноставност и складност у обликовању архитектонских маса, битна за споменике рашке школе XИИИ века.
