Изнад десне обале Дежевске реке, недалеко од њеног ушћа у Рашку, у североисточном делу Новог Пазара, смештена је црква Светих апостола Петра и Павла у народу познатија као Петрова црква.
Обнова је извршена 1728. године.
Садашњи изглед, након ИИ светког рата.Све највеће промене у архитектури и општем изгледу Петрове цркве догодиле су се у време турске владавине. За време аустријско-турских ратова крајем 17. века црква је била делимично у рушевинама. Према натпису изнад западног улаза обнова је извршена 1728. године. Већина отвора-пролаза добила је у то време свој изглед. Под у цркви, израђен од надгробних плоча, такође је из времена те обнове.
Последњи већи радови изведени су највероватније 1835. године када је на јужној страни изграђена велика просторија покривена дрвеном конструкцијом. Сви велики прозори на куполи и олтарској апсиди су скоро зазидани, а црква је како споља, тако и унутра, омалтерисана.
С почетка 5. века п.н.е.
Богато открићеГодине 1957. приликом испитивања темеља цркве дошло је до открића богате оставе предмета с почетка 5. века п.н.е. (грчке сликане вазе, златне пекторале, апликације, фибуле и појасеви, сребрно и бронзано посуђе и многобројне перле од ћилибара) који су припадали представницима локалне аристократије. Археолошким ископавањима која су уследила утврђено је да је црква подигнута над праисторијским тумулом у коме се сахрањивање вршило од бронзаног па све до млађег гвозденог доба. Садашњи изглед црква је добила након првих конзерваторских радова спроведених након Другог светког рата.
Тит, ученик апостола Павла
Изградња цркве у средино 9. века.По предању и по једном родослову који је преписан у 17. веку, Петрову цркву је подигао апостол Тит, ученик апостола Павла. Свети Сава се позивао на ово предање јер се аутокефалност (самосталност) неке цркве могла стећи само уколико је на њеном тлу постојао храм подигнут од неког од Христових апостола. По другом предању записаном крајем 12. века у Летопису попа Дукљанина каже се да је краљ Бело Павлимир ратовао против рашког жупана Лутомира и да је са собом повео Римљане. После победе над жупаном Рашке, Римљани су саградили тврђаву Белло и цркву у част блаженог Петра апостола у месту близу Цалданае (Бање). Ови догађаји би изградњу цркве ставили у средину 9. века.
Стефан Немања и Петрова црква
Први писани помен датира из 1020. годинеНе зна се поуздано време подизања Петрове цркве. Први писани помен датира из 1020. године у повељи византијског цара Василија ИИ. До Стефана Немање нема директних помена Петрове цркве у историјским изворима. Зна се да је у њој Немања крштен по обредима православне цркве и да је тај чин обавио рашки епископ Леонтије. На државном сабору који је Немања сазвао у Петровој цркви против верске јереси присуствовао је рашки епископ Јефтимије. На Благовести 1196. године у Петровој цркви је одржан још један државни сабор на ком је био трећи рашки епископ Калиник. Стефан Немања се тада одрекао власти у корист другог сина Стефана и са супругом Аном се замонашио.
Изглед рановизантијске цркве
ВИИ векПрви конзерваторско-рестаураторски радови започети су 1954. године, да би већ 1956. систематски биле откривене све унутрашње зидне површине са остацима средњовековног живописа.
Више пута рушена, обнављана и дограђивана Петрова црква не представља архитектонско дело из једне епохе. Најстарија је сачувана средњовековна црква у Србији. Изглед рановизантијске цркве у горњим деловима није познат, као ни време када је урушена.
ГАЛЕРИЈА
ФРЕСАКА
Истражи
НАЈСТАРИЈА ЦРКВА СРБИЈЕ
На самом улазу у Нови Пазар, на једном узвишењу које доминира околином стоји Петрова црква, најстарији сакрални споменик Словена на Балкану. Изузетно значајна за проучавање историје сакралне архитектуре, ова грађевина представља јединствени објекат по свом архитектонском склопу. Као најстарији споменик српске црквене архитектуре, у свом грађевинском организму садржи остатке и сведочанства многих епоха.
ПЕТРОВА ЦРКВА
Преостало фреско сликарство Петрове цркве сачувало се у неколико слоја живописа. Најстаријем слоју припада јако лоше очуван живопис због структуре фреско малтера у коме се распознају туцани камен, врло мало креча, а као везивни материјал користила се нека врста смоле. Највише се сачувао у тамбуру куполе где су насликане сцене из раног Христовог живота. Овај слој живописа највероватније потиче из 9. или 10. века.
Другом слоју живописа припадају фреске из олтарског простора: медаљон с попрсјем Богородице Оранте; испод су четири фигуре апостола и, лево и десно, по један анђео. Овакав програм може потицати с јужног дела Апенинског полуострва и највероватније припада првој половини XИ века.
Трећем и најмање очуваном фреско слоју припадају два оштећена лика св. архијереја из Поклоњења Агнецу у првој приземној зони олтарске апсиде, св. арханђео Михаило у северном крају апсиде, горњи део лика апостола Петра на североисточном пиластру и дугачак грчки натпис 13. и 14. стиха 33. псалма цара Давида испод попрсја Пантократора из XИИИ века у калоти куполе. Фреске трећег слоја настале су највероватније одмах после живописања Ђурђевих ступова око 1180. године.
Четврти, најмлађи слој живописа, у највећој мери се и сачувао. Ктитор је највероватније био краљ Урош И и то непосредно по доласку на престо (1243. године). Ктиторска композиција налази се у јужној конхи, на источној половини, а на западној два лика мученика, од којих се св. Христофор сачувао у целини. Распоред живописа из XИИИ века заснивао се изгледа на поштовању распореда фресака из ИX века. У калоти куполе је лик Христа Пантократора. Испод њега је фриз са попрсјима старозаветних пророка и четири анђела. Око галерије су сцене Цвети на северној страни, и Распећа на источној. На саставу сводова четири конхе били су насликани јеванђелисти. На југозападном пиластру је лик св. Јована Милостивог. У западној конхи су ликови св. Јефрема Сирина и св. Пантелејмона. На источном зиду првобитне мале припрате било је насликано Успење Богородице, а на јужном зиду, изнад пролаза, велико попрсје св. Николе.
Од 1979. године Петрова црква се заједно са тврђавом Рас, манастирима Сопоћани и Ђурђеви ступови налази на УНЕСЦО-вој Listи Светске културне и природне баштине.
Према предању цркву је подигао апостол Тит ученик апостола Павла. Очувани живопис представља најстарије српско сликарство.Истраживањем је установљено да се на месту цркве налазио ранохришћански културни објекат, вероватно баптистеријум, зидан у ВИ веку. Језгро данашње цркве чине управо остаци те најстарије грађевине.
То је централни део, решен у облику крста-четворолиста, уписаног у кружни зид са радијалним зидивима на северној и јужној страни. У овом тумулу који потиче из В века пре н.е. пронађене су грчке вазе, сребрно посуђе, златан накит, стаклени и цилибарски предмети и украси који су од изузетне научне вредности. Вероватно у време кнеза
Часлава, када је Србија проширила своје границе и стекла релативну самосталност, црква је темељно реконструисана у свом горњем делу. Не изменивши основни кружни облик претходне грађевине, обновом је добила куполу конструисану на тромпама, затим галерију на спрату, која прстенасто сасвим обухвата кубе осим источне стране и друге елементе који својом конструкцијом и облицима указују на своје прероманско порекло из Приморја.
На унутрсњим зидним површинама цркве налазе се остаци фресака чије порекло, по прилици, прати хронологију градитељских промена на цркви. Фонд зидних декорација сачињавају фрагменти плитко рељефне пластике, за које се пртпоставља да потичу из ВИИИ и ИX века, и још неколико слојева неједнако очуваних фресака.
Најстарији слој очуван је у тамбуру кубета, испод тамбура и на поворшинама кубичног постоља. Потиче,вероватно, из В века. Несто боље очувани други слој на зидовима апсиде, где се разазнаје фигура апостола Петра, Богородице “Знамење”, остаци сцене Поклоњење архиреја и др.,сликан је крајем XИИ века.
У куполи и поткуполом простору, доњој зони цркве и унутрашњој припрати најбоље је очуван живопис с краја XИИИ века, који има стилских сродности са фрескама у Ариљу И капели краља Драгутина на Ђурђевим ступовима.
Као резултат касније обнове настао је нартекс.Обимне преправке црква је доживела 1728.године за време Арсенија ИВ, о чему сведочи очувни натпис. Тада су горњи делови цркве-галерија, сводови и кров, делимично променили своје облике.
У првој половини XИX века дозидан је првоугаони простор уз целу јужну страну цркве. За овај споменик везани су значајни догадјаји у историји српског народа. У X веку црква је постала средиште епископије, да би готово кроз читав средњи век задржала ову улогу. По сведочењу старих српских биографа, у Петровој цркви је Стефан Немања поново крстен примивши православну веру. Ту је, такође, одрзан Сабор на коме је Немања предао престо свом сину Стефану Првовенчаном. Овде се Стефан Немања замоначио и добио име Симеон.
