Нови Пазар – град са чак 30 заштићених споменика културе
У југозападном делу Србије, у Рашком округу, налази се Нови Пазар, град чији сваки педаљ чува вишевековну историју. Нови Пазар је град у коме се спајају исток и запад и чува богато културно наслеђе још од 15. века када је основан. Данас представља незаобилазну дестинацију на туристичкој мапи Србије, захваљујући богатству културно – историјских споменика, нестварним природним крајолицима, али и традиционалној гастрономској понуди. У наставку текста описујемо пет знаменитости овог града које не бисте требали да пропустите.
Нови Пазар је смештен на обалама реке Рашке, на обронцима Рогозне и Голије. Кроз историју је, због свог изузетно повољног географског положаја, представљао значајно трговачко и културно средиште. Преко Новог Пазара пролазили су важни путеви који су повезивали Дубровник, Босну и јужно приморје са Солуном и Цариградом. Због свог значаја добио је статус шехера 1468. године и био је један од највећих градова на Балкану.
Град је средином 15. века званичним декретом основао Иса-бег Исаковић под називом Yени Базар. Град је подигнут у непосредној близини средњовековног насеља Трговиште, познатог под именом Рас.
Новопазарска тврђава са Кулом мотриљом – значајно одбрамбено утврђење и детаљ са градског грба
На десној обали реке Рашке, у центру Новог Пазара, на благом узвишењу и унутар простора градског парка, налазе се зидине новопазарске тврђаве. Један је од најзначајнијих историјских грађевинских комплекса у овом граду. Изграђена је по налогу оснивача Новог Пазара Иса-бега Исаковића, непосредно након оснивања града, у шестој деценији 15. века.
На основу остатака бедема, бастиона и полузатрпаних ровова, констатовано је да утврђење сачињавају три угаона бастиона – табије полигоналне основе, формирајући приближно једнакокраки троугао, чије стране имају дужину од око 200 м. Поред поменутих табија, на бедемима тврђаве налази се и кула позната као Стара извидница или Кула мотриља, смештена на приближној половини раздаљине између северне и западне табије. Кулу мотриљу и северну табију повезује бедем зидан каменом, представљајући једини видљиви остатак ове врсте одбрамбених зидова. Кула мотриља је иначе, препознатљиви детаљ са грба Новог Пазара.
Тврђава је у више наврата обнављана. После турског пораза код Беча (1683) и аустро-угарског продора до Скопља (1689), Нови Пазар је добио значајну стратешку улогу, те се утврђење обезбеђује масивним каменим зидовина. Турске власти, за време султана Ахмеда ИИ (1691–1695), почињу са доградњом и утврђивањем некадашњег здања. Почетком 18. века наставља се са изградњом камених бедема. Реконструкција тврђаве настављена је све до 1750.
Данашњи изглед тврђаве је плод каснијих доградњи. нарочито оних извршених за време Првог српског устанка и у другој половини 19. века. За време владавине султана Абдул Азиса (1861–1876) саграђене су две нове куле, магацин за смештај оружја и муниције, мања џамија и нова касарна.
Манастир Сопоћани са својим ремек-делима византијског фреско-сликарства
Да ли сте знали да је овај манастир, у оквиру целине Стари Рас са Сопоћанима, уписан у УНЕСЦО-ву листу светске културне и природне баштине још 1979. године?
Ова сакрална грађевина потиче из средњовековног периода и доба владавине династије Немањића. На западном ободу долине реке Рашке, поред самог њеног извора, међу високим и неродним брдима с претећим каменим литицама, краљ Стефан Урош И је, по угледу на своје славне претке, подигао гробну цркву посвећену Светој Тројици.
Сопоћани су највероватније настали између 1263. и 1268. године. Назив “Сопоћани” манастир је добио по старословенској речи “сопот”, што значи извор. Од некада већег манастирског комплекса који је обухватао више грађевина (трпезарија, конаци и сл.) до данас је очувана само манастирска црква посвећена Светој Тројици.
По архитектонској замисли манастирска црква припада рашкој градитељској школи. Представља тип једнобродне базилике са кубетом и пространом олтарском апсидом, а касније је дозидана припрата са високом троспратном кулом са звоником. Црква је зидана тесаном сигом, са елементима који указују на романски начин градње.
Оно по чему се ова сакрална грађевина нарочито издваја јесте њен живопис. Сопоћанске фреске се убрајају у најимпресивнија остварења византијског фреско – сликарства. Живопис цркве који на монументалан начин дочарава личности и догађаје из хришћанске историје, кроз векове задивљује својим племенитим колоритом и савршеним цртежом.
Сопоћанске фреске, дела даровитих сликара настала у другој половини 13. века, представљају врхунац једног класичног стила чије су основне категорије биле хармонија и лепота.
Џамија Лејлек – Ахмед – бегова џамија
За џамију Лејлек је везана легенда да је име добила по лејлецима (родама) које су код муслимана сматране светом птицом. Џамија Лејлек се налази у насељу Ћуковац и једна је од најстаријих у граду.
У турским пописима из 16. и 17. века се помиње под именом Ахмед-бег џамија, што се вероватно односи на име њеног ктитора. Више пута је рушена и паљена, а њена поправка, практично друга изградња, потиче из прве половине 18. века. О обнови објекта говори и придодата реч хавале испред имена првобитног вакифа Ахмед – бега, која је убележена у ћифлеми из 1767. године, што у преводу значи преиначавање и преношење на другог.
Из једног натписа се види да је 1881. године џамију обновио Салих – бег Беговић, син Хаџи Али – бега, који је на џамији дозидао и отворени трем и изградио мектеб.
У питању је мања једнопросторна куполна грађевина, са тремом наткривеним трима малим куполама. Изнад главног, молитвеног дела џамије, приближно квадратне основе, уздиже се купола без отвора, утопљена у осмострани тамбур, а прелаз из квадратне основе у кружни облик тамбура решен је пандантифима.
Унутрашњост је осветљена са по три ниско постављена прозора, а на страни према трему су два прозора, постављена у доњој зони. Фасаде главног дела џамије су омалтерисане и окречене и само је оквир улазних врата и око прозора изведен од обрађеног камена.
Манастир Ђурђеви ступови – спој византијског просторног решења и романског градитељства
И овај манастир, који се сматра градитељским бисером српске средњовековне државе, налази се на УНЕСЦО-вој листи светске баштине, као део целине Стари Рас са Сопоћанима. Ђурђеви ступови имају изузетно место у историји архитектуре 12. века.
Манастир Ђурђеви ступови подигао је Стефан Немања, родоначелник династије Немањића, у првим годинама после ступања на престо великог жупана, Његова изградња је завршена 1171. године, а црква је осликана око 1175. године. Овај средњовековни храм посвећен Светом Ђорђу, сматра се једним од најстаријих српских манастира.
Манастир Ђурђеви ступови подигнут је на брду изнад данашњег Новог Пазара, у Старом Расу.
Године 1689., након аустро-турског рата. манастир је запустео и тада су последњих 16 монаха који су чинили братство напустили манастир. Око три века манастир Ђурђеви ступови је био у рушевинама.
О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, сведочи и изузетан положај на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве светог Ђорђа са две куле- столпа /ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру – Ђурђеви ступови.
Комплекс су чинили црква Св. Ђорђа, трпезарија, конаци, цистерне и зидине са улазном кулом.
А сада више о архитектури саме сакралне грађевине. У питању је једнобродни храм са троделним олтарским простором, наосом са бочним вестибилима и припратом фланкираном двема кулама. Својим спољним изгледом одаје дух романског градитељства. Спој византијског просторног решења и романског градитељства израшће у оригиналну симбиозу на чијим основама се изградио рашки градитељски стил.
Фреске, које су данас највећим делом оштећене, а делом пренете у Народни музеј у Београду, изведене су у најбољим традицијама комнинског стила и зналачки прилагођене архитектури храма, што је нарочито дошло до изражаја у јединственој куполи елипсасте основе. Својом импресивношћу се издваја слика Св. Ђорђа на коњу, која се налази изнад главног улаза у цркву.
Улазна кула је доградњом апсиде на источној страни 1282/83. године претворена у капелу, коју је краљ Драгутин наменио себи за гробницу. Унутрашњост капеле осликана је фрескама историјске садржине и портретима првих Немањића. Поред њих, истичу се представе четири српска државна сабора на којима су донете значајне историјске одлуке.
Иса бегов хамам – двоструки хамам оснивача Новог Пазара
Ктитор овог хамама био је горепоменути оснивач Новог Пазара Иса – бег Исаковић, почетком друге половине 15. века. Иса бегов хамам се у писаним изворима први пут помиње 1489. године.
Ова грађевина, која се убраја међу најстарије и најзначајније споменике те врсте у нашој земљи, смештена је у Старој чаршији. Са северне стране хамам је омеђен Арап џамијом, а са западне трговачким радњама.
Иса бегов хамам. чије димензије износе 23 x 26 м, припада групи двоструких хамама. Он је подељен на два дела – мушки и женски. Свака од ове две целине обухвата више просторија: шадрван, капалук (просторију за одмор) и неколико просторија за купање.
Све просторије Иса беговог хамама леже на хипокаусту који је непосредно повезан са ложиштем (ћул-ханом). Свака просторија има бар једну куполу.
Дуж целе јужне стране хамама налази се узана просторија за грејање воде – хазна. Уз њу је, на западној страни, прислоњена мања, веома ниска просторија која је служила као резервоар хладне воде (терезија) из које се керамичким цевима (чунцима) вода разводила до сваке чесме у хамаму испод којих су биле постављене курне израђене од мермера. Курне су биле и декорисане у техници рељефа.
Приликом обиласка Новог Пазара не пропустите да видите и Алтун Алем џамију из 16. века, која је дело чувеног неимара Муслихудина Абдулганија и представља једну од најлепших грађевина исламског градитељства у Србији, цркву Светих апостола Петра и Павла (у народу познату као Петрова црква) која је најстарији сакрални споменик Словена на Балкану и која, као најстарији споменик српске црквене архитектуре, у свом грађевинском организму садржи остатке и сведочанства многих епоха, као и многе друге знаменитости које ће вас водити на узбудљиво путовање кроз векове.
Извор чланка: https://www.daibau.rs/clanak/1422/novi_pazar_-_grad_sa_cak_30_zasticenih_spomenika_kulture
