Ејуп-бегов сокак (данашња улица 8. марта) је припадао махали Ћуковац и протезао се од ријеке Рашке, са јужне стране, до Градске кланице (Канаре), са сјеверне стране, као гранично подручје тог дијела града.
У овој улици су биле настањене угледније и богатије градске породице, са изузетком дијела око кланице, гдје су становали имовински оскуднији грађани. Од угледнијих фамилија, ту су били: Османбеговиц́и, Идризовиц́и, Гусинци, Хамзагиц́и, Пец́ани, Ц́илерѕ̌иц́и, Раз̌дагињци, Даце, Бос̌њовиц́и, Ц̌авиц́и, Каврајиц́и, Бухиц́и, С̌аховиц́и, Затриц́и, Елмазбеговиц́и, Токалиц́и, Рахиц́и, Ц́уркиц́и и други.
Цијелом истоц̌ном страном сокака, иза куц́а, постојале су простране и плодне бас̌ц̌е, прос̌аране стабљикама разног воц́а и засадима поврц́а. Близ̌е ријеци Рас̌ки (у близини садас̌ње зграде Електродистрибиције) постојало је узано сокац̌е, које је пјес̌ац̌ки спајало улицу и с̌ироку обалу ријеке, односно дрвени мостиц́ који је водио на супротну страну (Својборска и Ц̌еркез махала, насеље Подбијеље). Сада се ту налази Занатски центар и пијаце (робна, воц́на и мљец̌на). До саме обале ријеке Рас̌ке и ус̌ц́а ријеке Јос̌анице у Рас̌ку, изграђена је путна инфраструктура регионалног знац̌аја, са раскрсницом и мостовима.
Текст са пратећом фотографијом пренет из фотомонографије Асима Никшића “Мој Пазар, моји људи, моје успомене”
