Када се говори било шта о старом Новом Пазару, односно његовом старом изгледу кроз вријеме, а које је давно иза нас, у већини случајева се као прва и незаобилазна тема намеће Стара чаршија, односно надалеко ц̌увена Тијесна чаршија.
Упоређујуц́и је са данас̌њом улицом 28. новембра, моз̌е се закљуц̌ити да поц̌етних стотинак метара десне стране улице заправо представља десну страну Тијесне ц̌арс̌ије, док је лијева страна у потпуности срус̌ена. Ц̌арс̌ија је поц̌ињала је од ц́ос̌ка (као и десна страна данас̌ње улице), односно садас̌ње кахвец̌ајнице ”Сантос”, а заврс̌авала се код с̌адрвана (јавна ц̌есма), неколико десетина метара изнад бивс̌е кафане “Липа”. Како и сам назив каз̌е, она је била веома стијес̌њена. Са обје стране узаног сокака, с̌ирине 3 до 4 метра, били су нац̌иц̌кани многи дуц́ани разних профила, било да су занатског или услуз̌ног карактера. Поред дуц́ана, на појединим мјестима је био и вандуц́ански продајни простор (улиц̌на продаја).
Детаљан опис Тијесне ц̌арс̌ије, из предратног, ратног и поратног периода, тицац́е се само њене десне стране. Лијева страна Тијесне ц̌арс̌ије је садрз̌авала дуц́ане старих пазарских занатлија, три кафане и бројне магазе улиц̌них продаваца робе, али су ми детаљи о власницима поменутих објеката непознати. Дакле, први објекат са десне стране Тијесне ц̌арс̌ије је био црквени дуц́ан у коме је најприје била брас̌њара, а затим “Народна техника” и кахвец̌ајница “Сантос”. Сљедец́и објекат је била спратна зграда (која је другим крајем излазила на улицу Стефана Немање), у власнис̌тву неког од пазарских Јевреја, у којој се послије рата налазила благајна Земљорадниц̌ке задруге “Војин Поповиц́”. Сљедец́и дуц́ан је раније био сахаѕ̌ијска радња Назима Каврајиц́а (данас се ту налази клуб “МБ”).
Поред је била кахвец̌ајница Риза Каврајиц́а, такође оснивац̌а предратног Фудбалског клуба “Грађански” (касније је ту била кахвец̌ајница “Риболовац”, којом су газдовали Смајо и Осмо Пулиц́, а данас је ту ц́евабѕ̌иница), која је била веома посјец́ена из разлога с̌то се у предратном Новом Пазару у њој налазио једини радио и покретни излог (слуз̌ио за усмјеравање слус̌ања радија према унутра и према вани). У наредном објекту (једном од најљепс̌их објеката у ц̌арс̌ији) у предратном периоду је била апотека Дус̌ана Враниц́а (касније је ту била туристиц̌ка агенција “Путник”, а сада ц́евабѕ̌иница “С̌адрван”). Изнад зграде Враниц́а налазила су се три мања дуц́ана. У првом дуц́ану је послове винкловања електро-мотора обављао неки З̌ељо.
У другом дуц́ану је послије рата била адвокатска канцеларија Риза Селмановиц́а (сада се ту налази продавница мантија “Сидро“). У трец́ем дуц́ану је била фотографска радња “Зрак”, власника Мес̌е Делиц́а. Сљедец́а по реду је била кафана, која је послије рата добила назив “Липа”. Састојала се, заправо, из два дијела, ц́евабѕ̌инице и кафане. Одмах иза је био црквени дуц́ан у коме је послије рата била продавница обуц́е “Комуна”. У њој је радио Јахо Добарѕ̌иц́.
Завршни дућан са десне стране Тијесне чаршије је био дужи објекат, у ком је послије рата била смјештена Градска библиотека. У њој су библиотекарски посао обављали чувени Момо и Буба.
Изглед с̌адрвана ми није познат, јер нисам наис̌ао на било који писани траг о њему. Само знам да је, по казивању многих старијих суграђана, био велелепног изгледа. Због смањеног простора и велике концентрације робе и људи, кроз ц̌арс̌ију се није обављао саобрац́ај (мисли се на фијакерски и колски). Париц̌ки јаз, који се у Селаковцу одвајао од ријеке Рас̌ке, Селаковцем и Париц̌ком махалом се спус̌тао ка ц̌арс̌ији. Од Калајѕ̌ијског сокака (данас̌ња улица С̌абана Коц̌е) је текла велика бразда, која се у близини поменутог с̌адрвана раздвајала на два дијела. Један дио бразде се сливао низ главну улицу, према Великој ц́уприји, гдје се уливао у ријеку Рас̌ку, док је други дио залазио у Тијесну ц̌арс̌ију и прос̌авс̌и њом скретао према махали Ц́уковац.
Вода из тих бразди се користила за разноразне сврхе, а пос̌то је била веома ц̌иста (као и сама вода ријеке Рас̌ке), користила се ц̌ак и за узимање абдеста. Тијесној ц̌арс̌ији се прилазило са вис̌е страна. За њу је била ваз̌на и близина многих ханова (Амир-агин, Ц́емерли, Хрвац́ански, Рецовиц́а, Покимица и други), који су у то вријеме гостили многе путнике намјернике, вољне да свој новац потрос̌е управо у неком од ц̌арс̌ијских дуц́ана. Такође, у близини ц̌арс̌ије је било веома много угоститељских објеката, прије свега мислим на стари хотел “Врбак”, али и на многе друге механе, кафане и кахвец̌ајнице. Треба напоменути да је овај дио ц̌арс̌ије, са лијеве стране ријеке Рас̌ке, био доми- нантнији у односу на дио који се налазио са супротне, десне стране ријеке Рас̌ке, а који у данас̌ње вријеме носи епитет “Старе ц̌арс̌ије”.
Асим Никшић
