Цариградски друм или Стамболска џада

Цариградски друм или Стамболска ѕ̌ада је назив путног правца који је од Истанбула, преко Солуна, Скопља, Косовске Митровице, Новог Пазара и Сарајева водио до Дубровника. Та веома знац̌ајна веза између ових великих градова и балканских народа, кроз град Нови Пазар је пролазила у дуз̌ини од два и по километра. Протезала се цијелом дуз̌ином града (Париц̌ком и Јос̌аниц̌ком махалом и ц̌арс̌ијом) и покривала данас̌ње улице: Првог маја и Рифата Бурѕ̌овиц́а (до и од Велике ц́уприје). Увијек је представљала главни смјер за долазак путника намјерника у Нови Пазар и одлазак из њега. Поц̌ињала је од Карахоѕ̌иц́а ц́уприје, а заврс̌авала се на поц̌етку Великог гробља.

Због своје изузетне прометности и општег значаја, дио који је пролазио кроз чаршију је садрз̌авао велики број пекара, занатских радњи свих профила, трговинских и услужних радњи, угоститељских објеката итд. Био је стјециште многих хамала, телала, пехливана, соколара и случајних пролазника. Ту су се налазили, а и данас се налазе, бројни културно-хисторијски објекти, а према њему су водили многи сокаци и улице из свих дијелова града.

У току свог постојања, овај друм или пут је мијењао разне називе. Прије Другог свјетског рата, дио улице који се налазио са десне стране ријеке Рас̌ке (данас̌ња улица Првог маја), звао се улица Краља Александра Првог. За вријеме Другог свјетског рата, овај дио улице је носио назив једног од албанских народних јунака: Бајрам Цурит. Послије рата се једно вријеме звао улица Пека Дапц̌евиц́а, да би касније био преиме- нован у улицу Првог маја, како се и данас зове.

Поц̌евс̌и од Велике ћуприје са десне стране Стамболске џаде, у правцу ријеке Јошанице и Карахоџића ћуприје, а у склопу старе чаршије, редом су се низали различити објекти и посједи. Први објекат, до саме Велике ћуприје, био је кахвечајница Хамид-аге Агусшевића (послије Другог свјетског рата је ту била Кројачка задруга и Црвени крст), поред којег је била воденица на Градском јазу. Након те зграде је био дугачак ред дућана (који су срушени почетком шездесетих година прошлог вијека), и то: пиљарска радња Рушит-аге Аџа, штампарско-књижарска радња Османа Хамидовића, ашчиница Сабита Танкосића, адвокатска радња, берберска радња Аћифа Шкријеља, бојаџијска радња Риза Крлића, Зећова бициклистичка радња и прехрамбена радња Мамка Љуце. Изнад већине набројаних дућана (пошто су углавном сви били спратни), биле су кахвечајнице Реџа Пулића, Амира Шпиљанца и других (послије су се ту налазиле просторије Омладинске организације).

Вриједно је напоменути да је Амир С̌пиљанац дуго година био најбољи возац̌ бицикла у Новом Пазару. Послије ових дуц́ана наилазило је сокац̌е, а затим су поц̌ињали сљедец́и дуц́ани који и данас постоје: месара Незир-аге Никс̌иц́а (сада је ту продаја мобилних телефона), обуц́арска радња Хафиз Амира Хамзагиц́а (сада је ту бурегѕ̌ијска радња), радња за продају духанских производа и с̌тампе Ахмет-аге Кониц̌анина (сада је ту продаја мобилних телефона), берберска радња Ибра Пауц̌инца (касније је откупио Хајдин Бојаѕ̌иц́ и претворио је у месарску радњу), ас̌ц̌иница Алије Зумберовиц́а (сада је ту обуц́арска радња Мирсада Јаворовца), месара Вепка Исовиц́а (у власнис̌тву Исламске заједнице, сада је ту продаја пита и мантија „Све под сац̌“, Ц́ура и Јасмина Дервис̌нуровиц́а), кујунѕ̌ијска радња Николе Вулетиц́а (сада је ту радња за продају гардеробе), сокаче, шећерџиница Азиза Адиловића (сада је ту месарска радња Незировића), обућарска радња Месуда Ајдиновића (послије је била конфекцијска радња Нура Дечковића, сада је ту продавница сувенира), кафана „Зелени венац“ Миладина Манојловића (послије је ту била месарска радња, најбоља у граду, у којој су радили Вепко Исовић и Билал Араповићанин, а данас су ту обућарска и конфекцијска радња), налунџија Мухарем-ага Јандрић (сада је ту продаја женске гардеробе, у власништву породице Ћуркић), брашњара Мухарема Никшића (сада је ту продаја мобилних телефона), радња Зена Катартопа, радња Мухарема Качара (сада је ту посластичара „Ново Скопје“, власништво Адема Вехапија), кројачка радња Мурата Пигзијевића (најбољег кројача у Старој чаршији, данас је ту продаја текстилне робе), радња Омера Качара (сада је ту часовничарска радња Зијахудина Вапљанина), сокаче, радња продаје мешовите робе и изнајмљивања бицикала Алије Скарепа (бицикли су издавани на такси – на сат и вожени су иза дућана према Градској тврђави, гдје је била стаза за вожњу), кафана Марка Радовића (сада се ту налазе месарске радње браће Бојаџић), празан простор (данас се ту налази зграда „Сека“, на чијем мјесту се некад налазила барака Земљорадничке задруге, испред које су се сакупљали колицари и хамали, а у којој се налазила брашњара Хивза Биберовића и откупљивали производи домаће радиности), вуновлачара Шкријеља (данас је ту радња за оправку телевизора и других техничких уређаја…

Остака текста пронађите у књизи.